Србија формално гарантује очевима право на одсуство ради неге детета — али у пракси веома мали број очева га заиста користи. Овај водич објашњава шта очеви могу, а шта не могу, које су измене закона донеле нова права и зашто је партиципација толико ниска.
Веома мали број очева
користи одсуство ради неге детета — процене говоре о мање од 1% укупног броја очева у Србији
За разлику од многих европских земаља (Шведска, Норвешка, Немачка), Србија нема засебно очинско одсуство (paternity leave) — посебно плаћено одсуство резервисано искључиво за оца поводом рођења детета.
Оно што отац у Србији може да користи јесте одсуство ради неге детета — друга фаза породиљског одсуства, која почиње од навршена 3 месеца бебе. Ово право се преноси с мајке на оца, уз њену писмену сагласност.
Нацрт закона о очинском одсуству постојао је у јавној расправи 2019. године, али никада није усвојен. Тренутни правни оквир остаје Закон о финансијској подршци породици са децом.
У следећим ситуацијама отац може преузети целокупно породиљско одсуство од самог почетка, без чекања 3 месеца:
Отац преузима право на одсуство аутоматски од дана када му је право пренето.
На основу лекарског мишљења да мајка није способна да се стара о детету.
Ако мајка напусти дете, отац стиче право на одсуство од дана напуштања.
На основу правноснажне судске одлуке о лишавању мајке родитељског права.
Изменама закона бр. 62/2023 (на снази од августа 2023.) уведено је потпуно ново право: отац детета чија мајка има статус предузетнице може да користи одсуство ради неге детета од 3. месеца бебе.
До ове измене, предузетнице су имале право на накнаду зараде, али пренос права на оца није био предвиђен. Сада отац предузетнице може поднети захтев под истим условима као отац запослене мајке.
Отац подноси захтев надлежном органу (општина/град) уз следећу документацију:
Захтев за остваривање права
Образац се преузима у надлежном органу или на еУправи.
Извод из матичне књиге рођених за дете
Не старији од 6 месеци. Може се прибавити по службеној дужности.
Писмена сагласност мајке
Сагласност да мајка преноси право на одсуство ради неге детета на оца. Оверена код нотара или дата у надлежном органу.
Потврда послодавца оца о запослењу и заради
Подаци о заради оца за претходних 18 месеци (за обрачун накнаде).
Решење о породиљском одсуству мајке
Копија решења којим је мајци одобрено породиљско одсуство.
Фотокопија личне карте оца
Или очитана лична карта.
Картица текућег рачуна оца
Рачун на који ће се вршити исплата накнаде зараде.
Већина очева не зна да уопште има право на одсуство ради неге детета. Информације нису лако доступне — ни на еУправи, ни у општинама, ни код послодаваца.
У Србији и даље преовладава став да је брига о беби „женски посао“. Очеви који узму одсуство наилазе на неразумевање околине, а понекад и колега и надређених.
Иако закон забрањује отказ, очеви стрепе од неформалних санкција — успорено напредовање, маргинализација, „заборављање“ при унапређењу. У малим фирмама ово може бити реалан ризик.
Ако отац зарађује више од максимума накнаде (5 просечних зарада), одсуство значи реални губитак прихода. У пару где мајка зарађује мање, финансијски је „логичније“ да она остане — што продубљује јаз.
Земље са високом партиципацијом очева (Исланд, Шведска) имају наменско очинско одсуство које се губи ако га отац не искористи („use it or lose it“). Србија ово нема — право се просто враћа мајци.
