Породиљско за очеве — право, процедура и искуства

Када се каже «породиљско одсуство», већина људи у Србији аутоматски помисли на мајку. Али закон предвиђа право и за очеве — тачније, право на одсуство за негу детета. Овај део одсуства (који почиње након истека породиљског одсуства мајке од 3 месеца) може се пренети на оца детета. Упркос томе, статистика показује да мање од 2% очева у Србији користи ово право. У овом тексту разматрамо правни оквир, процедуру, финансијске импликације и искуства очева који су се одлучили на овај корак.

Шта каже закон — правни оквир

Закон о раду (члан 94.) прецизно дефинише право оца: «Право на одсуство са рада ради неге детета може да оствари отац детета, уколико мајка не користи то право.» Ово значи да се право преноси са мајке на оца — они не могу истовремено бити на одсуству за негу детета. Важно је разликовати два периода: породиљско одсуство (првих 3 месеца после порођаја, које је намењено искључиво мајци) и одсуство за негу детета (од 3. до 12. месеца за прво и друго дете, или до 24. месеца за треће и свако наредно дете). Отац може преузети само други период — негу детета. За детаљнији преглед права очева, посетите нашу страницу посвећену очевима.

Закон о финансијској подршци породици са децом (члан 12.) прописује да се накнада зараде за оца обрачунава на исти начин као за мајку: узима се просечна бруто зарада оца из 18 месеци који претходе месецу преноса одсуства. Ако отац нема 18 месеци стажа, основица се рачуна пропорционално према месецима у којима је остварио зараду.

Процедура преноса одсуства на оца

Процедура преноса одсуства захтева координацију између оба родитеља, оба послодавца и општинске управе. Иако звучи компликовано, у пракси се своди на неколико административних корака. Кључно је да оба послодавца буду благовремено обавештена и да се документација поднесе пре датума планираног преноса.

Финансијски аспект — обрачун накнаде за оца

Накнада зараде за оца се обрачунава по истом принципу као за мајку, али на основу ОЧЕВИХ примања. То значи: сабирају се бруто зараде оца из 18 месеци који претходе месецу преноса одсуства, збир се дели са 18, и добијени просек постаје основица за обрачун накнаде. Исти минимум (минимална зарада) и максимум (5 просечних зарада) важе. За детаљан обрачун, користите наш калкулатор породиљског — једноставно унесите очеве зараде уместо мајчиних.

Ово има важне финансијске импликације. Ако отац зарађује значајно више од мајке, преузимање одсуства значи да ће породица примати накнаду на основу очеве (више) зараде. С друге стране, ако мајка зарађује више, финансијски је исплативије да она настави да користи одсуство. У пракси, многе породице управо из финансијских разлога одлучују да мајка користи целокупно одсуство — али то није увек најбоља одлука.

Зашто тако мало очева користи ово право?

Статистика Министарства за бригу о породици показује да мање од 2% очева у Србији користи право на одсуство за негу детета. Разлози су комплексни и укључују: традиционалне родне улоге (очекивање да мајка буде примарни старатељ), страх од реакције послодавца (иако је отказ због коришћења овог права незаконит, притисак постоји), финансијски калкулус (ако отац зарађује више, породица «губи» на накнади), недовољна информисаност (многи очеви једноставно не знају да имају ово право) и компликована административна процедура.

Међународна пракса показује да земље са високим степеном коришћења очинског одсуства (скандинавске земље, Исланд, Словенија) углавном имају два механизма: намењене квоте за очеве (use-it-or-lose-it принцип, где се одређени период одсуства губи ако га отац не искористи) и снажне кампање информисања. Србија тренутно нема ниједан од ова два механизма, иако се у оквиру приступних преговора са ЕУ разматра усвајање директиве о work-life balance која предвиђа минимум 10 дана плаћеног очинског одсуства.

Заштита од дискриминације на послу

Члан 18. Закона о раду изричито забрањује дискриминацију запосленог по основу породичног статуса и коришћења породиљског одсуства. Ово се односи и на очеве. Послодавац не сме: отказати уговор о раду оцу који користи одсуство за негу детета, распоредити га на ниже радно место по повратку, ускратити му напредовање или бонусе због одсуства, нити вршити било какав притисак да не користи ово право. Ако се суочите са дискриминацијом, можете поднети пријаву инспекцији рада и тужбу суду — терет доказивања лежи на послодавцу, што значи да послодавац мора доказати да дискриминације није било.

Искуства очева из Србије

Иако је статистика обесхрабрујућа, расте број очева који се одлучују да преузму негу детета. Искуства показују неколико заједничких тема: процедура је спорија него за мајке (службеници у управи често нису упознати са процедуром за очеве), послодавци су углавном подржавајући у ИТ сектору и мултинационалним компанијама, али мање у традиционалним индустријама, и сами очеви наводе огромну корист за везу са дететом и за партнерски однос.

Један од најчешћих проблема које очеви наводе јесте бирократска конфузија — многе локалне управе немају јасну процедуру за обраду захтева очева јер се тако ретко дешава. Препорука: пре него што покренете процес, позовите општинску управу и питајте тачно шта вам треба. Ако наиђете на одговор «то не може» или «то код нас не постоји» — инсистирајте и позовите се на члан 94. Закона о раду. Право постоји, без обзира на то колико је ретко коришћено.

Практичне препоруке за очеве

Европски контекст и будуће реформе

ЕУ директива о work-life balance (2019/1158) предвиђа минимум 10 радних дана плаћеног очинског одсуства непосредно након рођења детета, као и минимум 2 месеца непреносивог родитељског одсуства за сваког родитеља. Србија, као земља кандидат, ће морати да усклади своје законодавство са овом директивом. То ће вероватно значити увођење наменског очинског одсуства (које не зависи од мајчиног одсуства) и непреносиве квоте за очеве. До тада, искористите постојећа права — за комплетне информације, посетите нашу страницу за очеве.

Истраживања из земаља које су увеле непреносиву квоту за очеве показују драматичан пораст коришћења: у Шведској, где очеви имају 90 дана непреносивог одсуства, преко 90% очева користи бар део одсуства. У Исланду, увођење модела 3+3+3 (три месеца за мајку, три за оца, три по избору) довело је до тога да 85% очева користи своју квоту. Ове бројке показују да проблем није у жељи очева да проведу време са децом, већ у системским подстицајима.